Svjetska banka projektovala je ekonomski rast Crne Gore od 2,9 odsto za 2026. godinu uz upozorenje da inflatorni rizici zahtijevaju dodatan oprez i očuvanje stroge fiskalne discipline. Ministarstvo finansija saopštilo je da ovi podaci potvrđuju stabilan i održiv ekonomski kurs države. Ipak, stručnjaci upozoravaju da projektovane stope rasta od prosječnih 3 odsto godišnje do 2028. godine nisu dovoljne za brže približavanje standardima Evropske unije.
Očuvanje fiskalne stabilnosti ostaje prioritet jer globalna kretanja i sukobi na Bliskom istoku direktno utiču na uvozno zavisnu domaću ekonomiju. „Očuvanje fiskalne discipline sada je jedan od najvažnijih prioriteta”, poručio je Kristofer Šeldon, šef kancelarije Svjetske banke za Bosnu i Hercegovinu i Crnu Goru. Vlada navodi da je deficit smanjen na 3,1 odsto BDP-a, što je praktično svaka trideseta stvorena vrijednost u državi.
Strukturni problemi i glomazna administracija
Ekonomski analitičari ukazuju na unutrašnje slabosti koje usporavaju snažniji razvoj realnog sektora. Mila Kasalica ističe da glomaznu i neefikasnu javnu administraciju privreda više ne može da izdrži. Ona naglašava da je ekonomska politika dominantno bazirana na potrošnji i indirektnim porezima. Analitičar Mirza Mulešković smatra da je neophodno kreirati ambijent koji će biti atraktivan za otvaranje radnih mjesta izvan državnog aparata.
Zastoji u sprovođenju reformi vidljivi su u sektoru ribarstva gdje je tokom prošle godine realizovana tek svaka peta planirana aktivnost. Od 25 predviđenih mjera, u potpunosti je ispunjeno samo 20 odsto. Država je u ovaj sektor uložila 521.113 eura iz nacionalnog budžeta. Najveći napredak ostvaren je u modernizaciji flote koju je iskoristilo 111 korisnika, javlja RTCG.
Rast farmaceutskog sektora i nova ulaganja
Dok administracija bilježi zastoje, farmaceutski sektor pokazuje značajnu otpornost i rast. Deset vodećih kompanija u ovoj oblasti ostvarilo je u 2025. godini prihode od 556,9 miliona eura. To predstavlja rast od 8,6 odsto u odnosu na prethodni period. Ukupna neto dobit sektora porasla je za 24,4 odsto i dostigla 25,1 milion eura. Državna ustanova Montefarm predvodi listu po prihodima sa 181,8 miliona eura.
Privatni sektor u farmaciji takođe bilježi jačanje pa je kompanija Glosarij ostvarila profit od 7,65 miliona eura. Ovi podaci pokazuju da dio privrede uspijeva da amortizuje inflatorne pritiske kroz povećanu operativnu efikasnost. Ipak, za dugoročnu stabilnost cijele ekonomije neophodno je smanjiti uvoznu zavisnost i diverzifikovati domaće proizvode kako bi se ublažili spoljni šokovi na tržištu.
