Crna Gora planira da u periodu od 2026. do 2030. godine realizuje javne investicije u infrastrukturu vrijedne 4,73 milijarde eura, ali Međunarodni monetarni fond upozorava da bez stroge selekcije projekata ovaj ciklus neće donijeti očekivani ekonomski rast. Prema pisanju portala Bankar, Master plan investicija predviđa prosječno ulaganje od 945 miliona eura godišnje. To predstavlja oko 11 odsto procijenjenog bruto domaćeg proizvoda države u narednih pet godina.
Efikasnost upravljanja kao ključ produktivnosti
Dokument Ministarstva finansija zasniva se na preporukama PIMA izvještaja MMF-a iz 2022. godine. Analize pokazuju da loše upravljanje javnim investicijama u zemljama u razvoju dovodi do jaza u produktivnosti od 34 odsto. U ekonomijama sa niskim dohotkom taj gubitak raste na 53 odsto. Problem nastaje kada se projekti kandiduju za finansiranje bez prethodnih predinvesticionih studija i jasne ekonomske opravdanosti.
Javne investicije mogu podstaći privatni kapital samo ako se njima upravlja efikasno. Ukoliko troškovi pređu fiskalne mogućnosti države, oni mogu istisnuti privatna ulaganja i usporiti ukupnu ekonomsku aktivnost. Planom je obuhvaćena ukupna vrijednost projekata od 5,77 milijardi eura, što uključuje državne, opštinske i investicije javnih preduzeća u saobraćaj, energetiku i zdravstvo.
Prioriteti u saobraćaju i energetskom sektoru
Među ključnim projektima izdvaja se druga dionica auto-puta Bar–Boljare uz razvoj aerodroma i željezničke mreže. Master plan dodatno identifikuje i potencijalne nove projekte vrijedne 638 miliona eura koji još uvijek nemaju zatvorenu finansijsku konstrukciju. Većina ovih ulaganja mogla bi realno početi tek nakon 2028. godine ukoliko se obezbijedi neophodna tehnička dokumentacija.
Postupak ocjene projekata prema međunarodno prihvaćenim metodologijama označen je kao presudan za uspjeh investicionog ciklusa. Bez jasne procjene troškova i rizika, veliki iznosi ulaganja neće nužno transformisati ekonomiju. Država mora osigurati da novac ide isključivo u investicije koje direktno povećavaju produktivnost i rješavaju infrastrukturna uska grla.
