Premijer Milojko Spajić objavio je infografiku kanadskog portala Visual Capitalist prema kojoj je godišnja inflacija u Crnoj Gori iznosila 2,9 odsto. Ovaj podatak pozicionira državu ispod većine zemalja prikazanih na mapi Evrope početkom 2026. godine. Prema pisanju portala RTCG i izvještaju Uprave za statistiku, ova stopa mjerena je harmonizovanim indeksom potrošačkih cijena kako bi se osigurala uporedivost sa članicama Evropske unije.
Podaci MONSTAT-a i evropski kontekst
Zvanični podaci institucije MONSTAT potvrđuju da je martovska inflacija bila na nivou od 2,9 odsto. Međutim, u aprilu je zabilježen blagi rast na 3,6 odsto. Ako se posmatra nacionalni indeks potrošačkih cijena, koji je opšta mjera inflacije u zemlji, rast je u martu bio 3,1 odsto a u aprilu je dostigao 3,8 odsto. Poređenja radi, prosječna godišnja inflacija u Evropskoj uniji u aprilu je iznosila 3,2 odsto dok je u eurozoni bila tačno tri odsto.
Razlike među evropskim državama su značajne. Najniže stope zabilježile su Švedska sa 0,5 odsto i Danska sa 1,2 odsto. Na suprotnoj strani liste nalazi se Rumunija sa stopom od 9,5 odsto a prate je Bugarska sa šest i Hrvatska sa 5,4 odsto. Crnogorski rezultati početkom godine svrstavaju domaću ekonomiju među stabilnije u regionu i širem evropskom okviru.
Ključni pokretači rasta cijena
Najveći uticaj na kretanje inflacije imao je rast cijena goriva i maziva za putnička vozila. Ova kategorija je bila 20,9 odsto skuplja nego u istom periodu prethodne godine. Praktično je svaki peti euro troška za gorivo bio direktna posljedica poskupljenja. Gorivo je ukupnoj godišnjoj inflaciji doprinijelo sa 1,19 procentnih poena. Pored energenata, porasle su cijene mesa za 6,1 odsto dok su duvanski proizvodi skuplji za 8,1 odsto.
Dugoročne projekcije i stabilnost
Vlada je usvojila Smjernice makroekonomske politike za period do 2029. godine kojima se projektuje usporavanje inflacije na oko 2,4 odsto. Predviđa se stabilan privredni rast od 3,1 odsto u srednjem roku. Neto zarada u zemlji dostigla je 1.012 eura uz realni rast od 40 odsto u posljednjih pet godina. Javni dug bi do kraja posmatranog perioda trebalo da padne ispod 60 odsto BDP-a.
