Svjetska banka u najnovijem izvještaju upozorava da je rast crnogorske ekonomije u 2025. godini usporio na 2,7 odsto. Istovremeno je zabilježen značajan skok fiskalnog deficita koji je dostigao 4,3 odsto bruto domaćeg proizvoda. Ovakav trend dodatno sužava prostor za državne intervencije i povećava potrebe za eksternim finansiranjem u narednom periodu. Stručnjaci ukazuju na kombinaciju unutrašnjih reformi i spoljnih šokova kao glavne uzročnike promjena u makroekonomskoj slici zemlje.
Usporavanje ekonomske aktivnosti prvenstveno je uzrokovano padom proizvodnje električne energije. Zabilježen je i umjereniji učinak turističkog sektora tokom prošle godine. Neto izvoz je takođe pokazao slabije rezultate u poređenju sa prethodnim periodima. Inflacija je ostala na nivou višem od ranijih projekcija što je direktno uticalo na opštu potrošnju.
Fiskalni pritisci su se intenzivirali tokom 2025. godine zbog sprovedenih reformi koje su povećale prihode domaćinstava. Iako su ove mjere podstakle formalnu zaposlenost one su istovremeno doprinijele rastu budžetskog manjka. Javni dug je ostao stabilan na nivou od oko 64 odsto BDP-a ali visoka otvorenost sistema povećava ranjivost na globalna kretanja.
Projekcije za period od 2026. do 2028. godine predviđaju prosječan ekonomski rast od oko tri odsto godišnje. Glavni oslonci tog rasta biće domaća tražnja i nastavak investicionih aktivnosti u infrastrukturu. Turizam će i dalje igrati značajnu ulogu u formiranju državnih prihoda. Ipak zavisnost od spoljnog finansiranja i dalje ostaje jedan od najvećih izazova za kreatore ekonomskih politika.
Šef kancelarije Svjetske banke Kristofer Šeldon naglasio je da je očuvanje fiskalne discipline sada apsolutni prioritet za Crnu Goru. On je upozorio da su reforme poslovnog ambijenta neophodne za postizanje dugoročne stabilnosti. Unapređenje produktivnosti i otvaranje novih radnih mjesta jedini su načini da rast postane održiv. Stabilna fiskalna pozicija je ključna za zaštitu od potencijalnih spoljnih poremećaja.
Na nivou Zapadnog Balkana očekuje se kombinovani rast od 2,8 odsto u 2026. godini. To je nešto niže od ranijih prognoza zbog geopolitičkih tenzija i sukoba na Bliskom istoku. Izvještaj identifikuje nedostatak radne snage kao sistemski problem čitavog regiona. Brzo starenje stanovništva dodatno opterećuje ekonomske izglede svih zemalja u okruženju.
Svjetska banka preporučuje veće uključivanje žena i mladih na tržište rada kako bi se ublažili demografski gubici. Procjenjuje se da bi izjednačavanje učešća radne snage sa prosjekom Evropske unije donijelo značajne benefite. Trenutno mnogi obrazovani građani napuštaju državu u potrazi za boljim uslovima rada. Poboljšanje uslova za online rad i fleksibilno zapošljavanje mogu pomoći u zadržavanju talenata.
Crnogorska ekonomija se nalazi u fazi prilagođavanja novim fiskalnim realnostima. Iako javni dug trenutno ne raste rastući deficit zahtijeva pažljivo upravljanje resursima. Postizanje stabilnosti u narednim godinama zavisiće od sposobnosti države da sprovede strukturne reforme. Fokus na produktivnost ostaje ključ za dugoročni prosperitet zemlje u procesu pridruživanja Evropskoj uniji.
