Podaci Narodne banke Srbije ukazuju na ozbiljne izazove u pogledu likvidnosti domaćeg privatnog sektora. Analize pokazuju da je oko 48 000 pravnih lica dugoročno zaduženo u meri koja direktno ugrožava njihovu operativnu stabilnost. Ova grupa obuhvata preduzeća i preduzetnike čiji su računi u neprekidnoj blokadi duži vremenski period. Takvo stanje onemogućava redovnu isplatu zarada i izmirivanje obaveza prema državi ili dobavljačima. Situacija zahteva dublju analizu uzroka nesolventnosti na tržištu.
Struktura duga često je važniji indikator od samog ukupnog iznosa zaduženja. Mnogo značajniji faktor za funkcionisanje tržišta jeste trajanje nesolventnosti kod velikog broja privrednih subjekata. Prema statistikama značajan deo ovih lica nalazi se u takozvanoj crvenoj zoni duže od godinu dana. Neka preduzeća su u blokadi čak i više od tri godine bez realnih izgleda za oporavak. To stvara pritisak na poverioce koji ne mogu da naplate svoja sredstva.
Ukupan dug privrede Srbije je u protekloj godini zabeležio rast od blizu osam procenata. Agencija za privredne registre navodi da su sopstveni izvori finansiranja i dalje nedovoljni za pokrivanje svih operativnih potreba. Prerađivačka industrija i trgovina na veliko i malo prednjače po visini akumuliranih gubitaka. Iako su veliki sistemi u proseku profitabilniji mala i srednja preduzeća se suočavaju sa hroničnim nedostatkom kapitala na tržištu.
Sistem prinudne naplate funkcioniše kao krajnji mehanizam zaštite ali on često ne donosi željene efekte. Kada je imovina dužnika nedovoljna za namirenje svih obaveza poverioci ostaju bez svojih potraživanja. Lančana nelikvidnost se tako širi sa jednog subjekta na drugi i ugrožava stabilne firme. Finansijska disciplina ostaje ključni prioritet za očuvanje ekonomskog zdravlja u narednom periodu. Stabilnost zavisi od sposobnosti firmi da plate dugove.
Rešavanje problema dugoročne zaduženosti zahteva bolju kontrolu rizika i zakonske reforme. Transparentnost u izveštavanju omogućava firmama da prepoznaju rizične partnere pre sklapanja ugovora. Država nastoji da kroz podsticaje i reprogramiranje dugova olakša položaj onima koji imaju potencijal za opstanak. Ipak za subjekte bez jasne ekonomske perspektive rešenje ostaje stečaj ili trajno brisanje iz registra. Samo tako se čisti domaći privredni prostor.
