Srbija zauzima deveto mesto na globalnoj listi neto kupaca zlata u prva dva meseca 2026. godine. Prema podacima koje je objavio Svetski savet za zlato (World Gold Council), naša zemlja je u ovom periodu kupila 0,99 tona plemenitog metala. Ovaj rezultat svrstava Srbiju u sam vrh zemalja koje aktivno sprovode strategiju diverzifikacije državnih rezervi usled globalne nestabilnosti. Zlatne rezerve Srbije nastavljaju stabilan rast započet prethodnih godina.
Rekordni nivoi i martovska kupovina
Narodna banka Srbije nastavila je sa nabavkom plemenitog metala i tokom marta. Kupljeno je dodatnih 326,2 kilograma zlata u obliku 26 poluga na domaćem tržištu. Ukupne rezerve su na kraju marta dostigle rekordna 53.737,2 kilograma. Njihova vrednost iznosi 6.940,8 miliona evra, što predstavlja 24,4 odsto bruto deviznih rezervi. Praktično svaki četvrti evro državne aktive trenutno se čuva u zlatu.
„Rezerve zlata, koje čine deo deviznih rezervi, na kraju marta iznosile su rekordna 53.737,2 kilograma i imale su vrednost od 6.940,8 miliona evra, što je činilo 24,4 odsto bruto deviznih rezervi“, piše u zvaničnom saopštenju Narodne banke Srbije. Tokom tekuće godine nacionalne rezerve su uvećane za oko 1,2 tone. Na rast vrednosti uticalo je i jačanje dolara prema evru za 2,3 odsto na međunarodnom tržištu.
Globalni trendovi i strateška diverzifikacija
Poljska predvodi svetsku listu sa više od 20 tona kupljenih u prva dva meseca. Centralna banka te zemlje planira da dostigne nivo od 700 tona zbog bezbednosnih rizika na istoku Evrope. „Čak i manji kupci, poput Kambodže i Srbije, postepeno povećavaju svoje alokacije“, komentarišu u svojoj belešci u Svetskom savetu za zlato. Trend je ubrzan nakon zamrzavanja imovine ruske centralne banke 2022. godine.
Nasuprot kupcima, Rusija i Turska su najveći neto prodavci. Rusija je prodala 15,55 tona usled fiskalnih pritisaka i ratnih troškova pod sankcijama. Turska je smanjila rezerve za 8,08 tona radi upravljanja lokalnom potražnjom i stabilizacije valute. Treći najveći prodavac je Bugarska sa 1,88 tona zlata. Zlato ostaje privlačno jer nije podložno jurisdikciji stranih država u fragmentisanom okruženju.
NBS najveći deo zlata nabavlja od kompanije Serbia Zijin Copper. Tokom 2025. godine otkupljene su rekordne 4,3 tone iz borskog rudnika. Kineska kompanija je po zakonu dužna da prvo ponudi zlato domaćem regulatoru. Od preuzimanja rudnika 2018. godine, država je od njih otkupila oko 16,3 tone zlata. Prosečna cena unce prošle godine iznosila je približno 3.000 evra.
