Vlada Crne Gore privodi kraju stratešku analizu modela za aerodromske koncesije u Podgorici i Tivtu. Ovo pitanje je u fokusu ekonomske javnosti zbog značajnih finansijskih efekata na državni trezor. Očekuje se da će odabrani partner preuzeti upravljanje na period od tri decenije. Glavni cilj je modernizacija terminala i povećanje broja dostupnih destinacija kroz stabilno privatno partnerstvo.
Struktura prihoda i budžetska pravila
Novac od koncesija biće podijeljen na početnu jednokratnu uplatu državnom trezoru, fiksnu godišnju naknadu i obavezne investicije u modernizaciju infrastrukture. Prva tranša prihoda predstavlja direktnu injekciju budžetu. Minimalna očekivana suma za ovaj dio transakcije iznosi 100 miliona eura. Ova sredstva biće iskorišćena za kapitalne projekte ili smanjenje javnog duga države.
Godišnje naknade od ostvarenog profita
Drugi nivo raspodjele odnosi se na godišnju koncesionu naknadu. Ona se definiše kao procenat od ukupnih bruto prihoda koje Aerodromi Crne Gore ostvare tokom godine. Prema ranijim projekcijama ovaj iznos ne bi smio biti niži od deset odsto. Takav mehanizam osigurava da država ima direktnu korist od rasta broja putnika. Prihodi će se uplaćivati u budžet na godišnjem nivou.
Obavezne investicije u infrastrukturu
Poseban dio aranžmana čine obavezne investicije u aerodromsku infrastrukturu. Koncesionar će imati plan ulaganja u proširenje kapaciteta i modernizaciju. Ove investicije se ne uplaćuju u budžet ali imaju ogromnu vrijednost za ekonomiju. Procjenjuje se da će početna ulaganja u prve tri godine biti mjerena desetinama miliona eura. Moderni aerodromi su ključni za konkurentnost crnogorskog turizma.
Položaj lokalnih samouprava i porezi
Lokalne samouprave u Podgorici i Tivtu očekuju svoj udio u koristima od ovog posla. Zakonski okviri predviđaju da dio prihoda od poreza i taksi ostaje opštinama. Vodi se diskusija o tome da li će dio koncesione naknade biti direktno usmjeren lokalnim zajednicama. To bi omogućilo razvoj prateće mreže u okolini vazdušnih luka. Jasna pravila o ovim uplatama biće dio finalnog ugovora.
Nadzor nad trošenjem sredstava
Transparentna kontrola trošenja ovih sredstava ostaje jedan od ključnih prioriteta. Javnost zahtijeva jasan uvid u to kako se kapitalni prihodi koriste za opšte dobro. Država mora formirati nezavisno tijelo koje će pratiti rad koncesionara i realizaciju ugovornih obaveza. Samo stroga primjena pravila može garantovati dugoročnu stabilnost. Očekuje se da će konačni model raspodjele biti potvrđen u Skupštini.
